Istini za volju, to nije u interesu ni Appleu, jer tada ne bi mogli prodavati svoj super-duper napredni Mac - navedeni bi bio standardiziran kao i sve ostalo. Zapravo bi im pasalo da standardi budu onak kak njima paše. A to bi pasalo i Microsoftu, IBM-u, Oracleu, itd... praktički svakoj firmi bi pasalo da svi implementiraju standarde koje oni interno imaju implementirane. Ali to nejde tak...Markec je napisao/la: Gledaj, svi ovdi bi to htejli, appleovci, ALi dok je microsoft na tronu neče doči do toga, Jer da dođe do toga microsoft neče biti broj 1, neče više dobivati novce. Možda će europska unija prisiliti microsoft na suradnju oko standarda za installer, znam da će onda hrpa windows korisnika na bugovim i na drugim windows forumima pisati komentare poput "Kaj hočeju, to je njihov OS nek rade kaj hočeju" Pogledajte da je i odf kod microsofta isto loše prošao iako je proglašen standardom.
Ajme majko, kakve veze installeri imaju s kernelom?!?Markec je napisao/la: Sada je teško napraviti standardan installer, no mislim da sam negdje čitao razliku izmđeu mikrokernela i monolitskog,
kod monolitskog kernela se datoteke rasparkiraju untar OS a kod mikrokernela ne, OS se ne dira, tj odvojeno je, i tako je OS sigurniji od raznih napasti, ali mikrokernel je nažalost zasad spor, tj monolitski su brži.
Pa možda kada mikrokerneli postanu popularniji možda bi se standardan installer mogao napraviti .
U windowsima je MSI standard, u Linuxu RPM, u Mac-u DMG. Kaj bi više htel? Krivi su oni koji se ne drže standarda nego pišu svoje installere.
Kerneli s tim nemaju nikakve veze. A kaj se tiče mikrokernela, teško da će ikad postati popularni - naime, jeftinije je ulagati u otklanjanje potencijalnih security leakova u monolitskim kernelima (potencijalnih mjesta gdje se može izazvati buffer overflow), nego ulagati u razvoj mikrokernela (koji su puno otporniji na buffer overflowove, ali puuuuuuunooooo sporiji u radu - praktički ih je nemoguće normalno vrtiti na današnjim arhitekturama). Možda bi mikrokerneli zaživjeli ako bi se procesorska arhitektura drastično promijenila - pod time mislim da bi jedan procesor (ili jezgra) uvijek radio u user modeu, a drugi u system modeu, pa ne bi bila potreba za čestom promjenom konteksta, koja u današnjim slučajevima zna potrajati i do mikrosekunde, što je, vjerovali ili ne, jako dugo. Nažalost, time bi se jedna jezgra skroz potrošila samo na rad kernela i ne bi mogla izvoditi ni jedan drugi kod, što je neisplativo jer kernel relativno rijetko kad išta pametnog radi. Drugim riječima, ta jezgra bi 98% vremena bila besposlena i radila na prazno. A ako pak bi ju pokušali iskoristiti da radi nešto pametno, morali bi ju vratiti u user mode i promijeniti kontekst, a onda smo opet na početku, odnosno tu gdje smo i danas. Možda bi bilo isplativo kad bi ta jezgra bila nešto jako spora (npr cca 100 MHz), pa da samo vrti kernel i upravlja ostalim jezgrama (koje bi bile na "normalnim" frekvencijama od cca 2 GHz). No, sve u svemu, nekak mi se čini da je jednostavnije držati se postojeće arhitekture (jer su na njoj većina računala), a raditi kernele koji su optimirani za takve arhitekture. Zato i većina današnjih kernela jest monolitna, eventualno hibridnog oblika, ali pravi mikrokernel se doslovno nigdje ne koristi (osim možda u istraživačke svrhe).
